-Ponekad pomislim da nisam voljen ni od cije strane.Cak mislim da su me svi prijatelji napustili.Da nema ljubavi.Ali onda shvatim da imam prave prijatelje koji ce uvek biti tu za mene.I pored toga opet sam tuzan i nesrecan devojka koju volim zeli da budemo samo obicni prijatelji.To je malo lose i povredjen sam.Ali tu su prijatelji koji ce mi pomoci to shvatam.Ali razumem i jedno koliko god se ja trudim da ispadnem bolji i da me zavoli ja uprskam ali kad ona uprska ja je branim ovo nikome do sada nisam rekao ali valjda se to zove LJUBAV .

-Ovako sve je pocelo davno jos u prvom razredu.Tad sam je video i odmah zavoleo.Nekoliko godina kasnije opet sam je zavoleo.Bili smo stariji i zreliji ali nisam imao hrabrosti ni zasta.Tako da sam skoro odustao.Ali onda kroz mene je nesto proslo jedna misao to mi je sad zivotni moto i glasi :Nikad ne odustaj.  I tako sam jos pokusavao.Dosao je i dan kad sam imao malo srece ali sam to nazovimo bacio u vodu.Znao sam da je to bila prilika ali eto :(. Sada se trudim ali uprkos svemu tome ona nista i dalje voli neke druge momke.Ne znam sta cu ali necu da odustajem Budite sigurni svi.